U mnogim školama deca često kažu da ih nastavnik “ne voli” i veruju da im baš zbog toga postavljaju loše ocene ili ih ne razumeju na času. Takvo osećanje može biti stvarno i ima efekat na motivaciju, učenje i ponašanje učenika. Ali kako izgleda veza između percepcije neprijateljskog odnosa i stvarnih školskih rezultata? Koji faktori utiču na tu dinamiku, i šta deca i roditelji mogu konkretno da preduzmu?
Ponovo sam dobio lošu ocenu jer me nastavnik mrzi…
Anonimni UČENIK
Kako odnos nastavnik – učenik utiče na učenje
Emocionalna sigurnost i angažovanje: Istraživanja pokazuju da topli, podržavajući odnosi sa nastavnicima povećavaju učenikovu motivaciju, angažovanje i postignuće. Kada učenik oseća da je poštovan i podržan, veća je verovatnoća da će učestvovati u času i pokušati težak zadatak.
Samoopis i očekivanja: Percepcija da nastavnik “ne voli” učenika može smanjiti samopouzdanje i izazvati strah od grešaka, što dovodi do smanjene angažovanosti i lošijih rezultata. Negativna očekivanja nastavnika takođe mogu nehotice uticati na ponašanje i ocenjivanje učenika.
Ponašanje i disciplinska mera: Loši odnosi često povećavaju konflikt i disciplinske postupke. Učenici koji su u konfliktu s nastavnicima češće izostaju, rade manje zadataka i imaju slabije ocene.
Objektivnost ocenjivanja: Većina nastavnika nastoji da bude objektivna u ocenjivanju, ali emocionalni faktori i implicitne pristrasnosti (npr. prema ponašanju, stavu ili ponašanju u razredu) mogu uticati na ocene kad nema jasnih kriterijuma.
Percepcija naspram stvarnosti
Subjektivna procena: Učenikova interpretacija situacije često je obojena ličnim iskustvom – jedan komentar ili kritika može se protumačiti kao “neprijateljstvo”. Adolescencija povećava osetljivost na socijalnu evaluaciju.
Kontekst: Nastavnici imaju veliki broj učenika i često balansiraju između individualnih potreba, disciplinovanja i zahteva programa. Neprijateljski ton nekad je posledica stresa ili loše komunikacije, a ne lične netrpeljivosti.
Sistem i struktura: Slabe socijalne veštine škole ili nedostatak jasnih kriterijuma ocenjivanja povećavaju osećaj nepravednosti. Malo vremena za individualni rad i veća klasa otežavaju uspostavljanje kvalitetnog odnosa.
Tipični mehanizmi koji vode do osećaja “nastavnik me ne voli”
- Nedostatak pozitivne povratne informacije – deca percipiraju odsustvo pohvale kao negativan stav.
- Strogi i kritički komunikacioni stil – bez objašnjenja može delovati lično.
- Favorizovanje određenih učenika (pravi ili percipirani) – stvara osećaj nepravednosti.
- Nedostatak vremena za individualnu pažnju – naročito u velikim razredima.
- Projekcija problema izvan škole (stres, loš dan nastavnika) na međusobni odnos.
Preporuke za akciju
Šta mogu da urade deca
Razgovaraj otvoreno: Pokušaj mirno i konkretno da objasniš nastavniku šta osećaš: “Kada se ovo dogodilo, osetio/la sam se kao da me ne podržavaš.” Traži konkretne savete kako da poboljšaš rad.
Traži povratnu informaciju: Pitaj šta se tačno očekuje od zadatka i kako da poboljšaš ocenu ili razumevanje gradiva.
Prati kriterijume: Zatraži jasne kriterijume ocenjivanja kako bi ocene bile manje subjektivne.
Beleži komunikaciju i zadatke: Vodi beleške i čuvaj radove jer to može pomoći u razgovoru ako zatreba objašnjenje ocene.
Ponašanje i angažman: Aktivno učestvovanje, dolazak pripremljen na čas i pokazivanje truda često menja percepciju nastavnika.
Potraži povremenu podršku: Ako komunikacija sa nastavnikom ne pomogne, obrati se pedagogu, školskom savetniku ili roditelju.
Preporuke za roditelje
Slušajte i validirajte: Prvo saslušajte dete bez minimiziranja njegovih osećanja. Validacija je važna pre rešavanja problema.
Pomozite s konkretnim koracima: Podstaknite dete da razgovara sa nastavnikom i, po potrebi, vežbajte razgovor s njim kod kuće.
Inicirajte saradnju: Ako direktan razgovor ne pomogne, zakažite susret sa nastavnikom. Pripremite primere ocena, zadataka ili situacija koje vas brinu.
Koristite školsku podršku: Uključite pedagoga, školskog psihologa ili direktora ako postoji ozbiljna briga o nepravednom tretmanu.
Fokus na rešenje, ne na krivicu: Tražite konkretne promene (jasniji kriterijumi ocenjivanja, dodatne instrukcije, plan poboljšanja) umesto optužbi.
Podstičite razvoj socijalnih veština: Radite na samopouzdanju deteta, upravljanju emocijama i veštinama komunikacije koje olakšavaju interakciju sa nastavnicima.
Kada je potrebno dalje intervenisati
Ako se obrazovne potrebe deteta trajno zanemaruju, ocene systematski ne odražavaju rad i nema pomaka posle razgovora tada je opravdano tražiti formalnu procenu ili uključivanje školskih vlasti. Ako postoji ozbiljno ponižavanje, diskriminacija ili favorizovanje, obratite se školskom rukovodstvu i dokumentujte slučajeve.
Zaključak
Percepcija da “nastavnik me ne voli” nije retka i može značajno uticati na detetovu školsku motivaciju i postignuće. Međutim, često nije samo stvar “mržnje” nastavnika, već kombinacija komunikacije, očekivanja, školskog konteksta i individualnih interpretacija. Otvoreni razgovori, traženje povratne informacije i uključivanje školskih resursa najefikasniji su koraci ka poboljšanju situacije.
Saveti – kratka lista za decu i roditelje
Za decu:
- Razgovaraj smireno s nastavnikom; traži konkretne savete.
- Pitaj za kriterijume ocenjivanja i povratne informacije.
- Pokaži angažovanje i redovno radi zadatke.
- Čuvaj dokaze (radove, poruke) ako zatreba.
Za roditelje:
- Saslušajte i podržite dete, pa potom delujte.
- Zakažite sastanak sa nastavnikom uz konkretne primere.
- Uključite školskog pedagoga ili upravu ako nema napretka.
- Fokusirajte se na rešenja i razvoj veština deteta.